Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић
прикупља новчана средства за Бојана Драгојевића (1981).
У фебруару 2020. године, Бојан је осетио болове у пределу трбуха, као и мучнине, а непосредно након тога промене боје коже у изразито жуто – сиву боју, као и жуте беоњаче. С обзиром да му је нагло било лоше, урадио је анализу крви и отишао у Ургентни центар, где су му поновили анализу, те због алармантних вредности билирубина и АЛТ-а, одмах је хоспитализован на хирушком одељењу Ургентног центра.
Након испитивања, у фебруару 2020. године, дијагностикован му је Аденокарцинома ампуллае Ватери – тумор панкреаса. Степен хистолошког малигнитета Г2; Стадијум Ту болести ИИИА; Резидуални статус прва категорија. Урађена је операција која је трајала седам сати, при чему су отклоњени глава панкреаса, део лимфних чворова, жучни канали и део желуца.
Операција и непосредни опоравак је, по мишљењу лекара, одлично прошао, тако да Бојан тренутно не осећа никакве тегобе и може релативно нормално да функционише у свакодневном животу. Операцијом му је дословно спашен живот, с обзиром да је због лоших резултата крвне слике, претила непосредна опасност од коме и смрти.
Сво досадашње оперативно лечење се одвијало на хирушком одељењу Ургентог центра у Београду, а након тога је био на конзилијуму Института за онкологију и радиологију Србије у Београду, где му је одређена терапија.
Због немогућности да у државној установи прима предложену терапију, Бојан се тренутно лечи на приватној онколошкој клиници у Београду.
С обзиром да су прогнозе такве да је велика вероватноћа да ће се појавити метастазе, а да је Бојан тренутно добро и нема видљивих трагова тумора, неопходна му је хитно додатна терапија иновативним лековима, који се развијају у Немачкој и Француској. Тренутно је у разговорима са неколико клиника. Како се први циклус хемиотерапије завршава у августу 2020. године, Бојан планира да до тада, у сарадњи са нашим лекарима, одабере одговарајућу клинику и започне, ако то буде финансијски могуће, лечење већ у септембру 2020. године.
Пре успостављања дијагнозе, Бојан је радио као комунални полицајац у Београду. Воли спорт, и практично је цео живот тренирао: Велики је љубитељ путовања и обилазака места са богатом историјом, као и боравак у природи. Има групу изузетних пријатеља, са којима је проводио време у образовању и дружењу. Они су сада његова највећа подршка, и сви су у тиму за његово оздрављење.
Бојану је неопходан новац за трошкове примене иновативне терапије у иностранству, за покривање трошкова пута и смештаја, наставак лечења и терапија, за медикаменте, затим за лабораторијске анализе и даљу дијагностику.
