Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Владимира Огризовића (1981).

Владимир је рођен у Бору у обичној радничкој породици која се цео живот борила да га школује и изведе на прави пут. У тој борби је рано остао без оца, а мајка је оболела од Хочкиновог лимфома. Тако да је већ у раној младости постао глава породице и наставио своју борбу за егзистенцију и то у граду у коме није било перспективе за млади свет. Оформио је породицу, добио двоје дивне деце и са супругом наставио да кује планове за будућност. Када је дошао тренутак да мало одахне, и када се чинило да је све савршено судбина је желела другачије.

Јуна 2017. године Владимир је осетио прве симптоме болести. Почео је да губи вид на десном оку и на првим лекарским прегледима констатовано је да се ради о упали очног живца. Уз примењену терапију на очном одељењу Опште болнице у Бору, вид се није вратио и због погоршања стања лечење је настављено на Очној клиници у Београду. Како се стање и даље није поправљало, пребачен је на Клинику за неуролошке болести у Београду где му је урађен магнет главе. Након добијеног снимка упућен је на неурохируршку клинику где му је урађена биопсија ткива које је испунило синусе. Коначно, после пар месеци истраживања констатована му је дијагноза аденоцистични карцином базе лобање који је испунио све синусе и ушао у десну очну дупљу што је и изазвало губитак вида. Након постављене дијагнозе кренула је Владимирова борба са овом опаком болешћу.

Уследили су месеци хемиотерапије услед којих је скоро два месеца био одвојен од своје породице. Резултати након ове терапије нису били задовољавајући па су доктори предложили зрачну терапију коју је Владимир стоички издржао иако је опет био одвојен од своје породице јер је зрачен на онколошком институту у Београду. Његов оптимизам није јењавао јер се надао да ће му ова терапија донети излечење. Ведар дух који га није напуштао, омогућио је деци да што безболније преброде његово одсуство.

Након скоро годину дана од постављања дијагнозе, у априлу 2018. године установљено је да је тумор и даље присутан, али су се појавиле метастазе на петом и шестом вратном пршљену и у дну кичменог стуба. Лекари су преписали нову хемиотерапију која је утицала на метастазе, али не и на примарну болест.

Једина нада за Владимирово излечење је у Турској, јер су исцрпљене све могућности даљег лечења у Србији.

Ведар дух и воља да се преброде све недаће и даље не напуштају Владимира баш због оних који га највише воле и којима је најпотребнији. Помозимо да се овај млади човек врати нормалном животу, пријатељима, породици, а пре свега својој деци.

Помозимо Владимиру! Упишимо 530 и пошаљимо СМС на 3030. Њему можемо помоћи уплатом на динарски или девизни рачун, као и путем линка е-донирај.

Да Владимир победи опаку болест! Будимо хумани!