Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић
прикупља новчана средства за Луку Жилића (2004).
Лука због компликација на порођају добија дијагнозу Церебрална парализа, спастична дистонија, петог најтежег облика. Лука не прича, не седи, не хода, чак ни интелектуално није очуван. Оштећења су вишеструка, а храни се преко стоме.
Његова борба за живот креће од трећег месеца, са континуираним вежбама које се изводе и дан данас, а требало би их спроводити доживотно. Помагала и реквизити за вежбе су Лукина свакодневица, поготово сада када је већи и тежи, његовој мами су она и једина физичка помоћ, а Луки једина прилика да свет види другим очима док је у стајалици, него из колица када је тај поглед усмерен једино ка небу.
У пубертету се његово стање додатно погоршава, када се на церебралну парализу надовезује и спастична дистонија, која му онемогућава да лежи, мирује, па чак и тоалета да се спроведе. Само са тешком седацијом успева колико толико да се умири и одспава тек неких 4-5 сати.
Након толико година труда и рада Лукина мајка се осећа поражавајуће, уморно и беспомоћно, али и сама зна да морају даље, да право на слабост нема. Захваљујући управо том труду и раду, Луки је очуван обим покрета, нема ни једну контрактуру, очуван је волумен плућа и смањен број респираторних инфекција. Да би задржали тренутно стање, Луки је неопходан нов вертикализатор, дефектолошки третмани, услуге физиотерапеута, као и суплементи.
