Михајло има још много планова у животу. Али, док његови вршњаци грабе кроз живот, Михајло на свака два дана иде у болницу на дијализе јер му бубрези раде свега 10 одсто.
- Отишао сам у Русију да радим, што кажу трбухом за крухом, а онда ми се само једног дана на послу слошило. Имао сам осећај да сам прехлађен, поплавео сам, нога је почела да ми отиче. Одлучио сам да се ипак вратим за Србију и одмах одрадим анализе. Тада сам сазнао за хроничну болест коју имам. Имао сам 28 година кад сам сазнао и мислим да ми је то један од најтежих дана у животу. Кад сам изашао из болнице рекао сам себи: “Дечко, сада настају проблеми, мораш да се бориш” - рекао је Михајло.
Истина, борио се годинама, али сада је једини спас трансплантација. А, у породици нико није компатибилан донор и немају финансија за иностранство.
- Једном приликом сам провео 100 дана у болници, преживео две сепсе. Сада су дијализе и лекови моја свакодневница. Моји бубрези не раде и захваљујући дијализи ја живим. Сваки други дан проведем по пет сати у болници, а кад завршим са дијализом, имам осећај као да сам радио сатима неки најтежи физички посао - објашњава Михајло.
Помозимо Михајлу! Упишимо 282 и пошаљимо СМС на 3030. Њему можемо помоћи уплатом на динарски или девизни рачун, као и путем линка е-донирај.
