Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић
прикупља новчана средства за Михаила Јовановића (2016).
У првим месецима Михаиловог живота, родитељи примећују да дете не прати предмете и да нешто није у реду са очима. На мајчино инсистирање, са шест месеци одрађена му је прва очна контрола када му је установљена дијагноза конгениталне катаракте, где му је заказана операција са навршених девет месеци.
Сазнањем да је Михаило слеп и да ништа не види, родитељи су то јако тешко поднели. После прве контроле након операције, сазнају да се Михаилу вратила секундарна катаракта на оба ока и глауком на левом оку - то око је променило боју.
Михаилов спас за вид, кретање и да се игра као сва нормална деца су контактна сочива која родитељи не могу сами да финансирају. На жалост, ту није крај његовим мукама. Родитељи примећују да Михаило не може да седи сам и да има јако слабе покрете руку, ногу и целог тела. Након одласка код физијатра, сазнају да Михаило има хипотонију и да му је неопходан рад са физијатром у кућним условима.
Тек са непуне две године је почео самостално да седи. Михаило ни дан данас још увек не хода, јако је нестабилан, нема контролу над ногама и руке су му слабе. У марту месецу 2019. године, Михајлу је дијагностификована и дискенетичка церебрална парализа. Креће се уз помоћ ортопедских помагала.
Породица се обраћа свим људима добре воље да помогну у даљем лечењу, како би прикупили довољну суму новца да се Михаилу обезбеди довољан број терапија, средства за сочива и помагала која су му неопходна за развијање и за наставак нормалног живота.
