Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Калину Панић (2018).

Калина је од рођења била беба која се стално смеје, а ретко плаче, увек расположена и весела. А онда, када је имала нешто мање од осам месеци, почела да се буди ноћу и да буде превише поспана дању, одбијала је да једе, више се није играла, а осмех јој је било готово немогуће измамити. И док су сви говорили да су у питању зубићи, мама и тата су ипак сумњали да је то превелика промена и одвели су је код лекара. Након анализе крви, повећане липазе и разних неслагања у анализама, докторка је предложила да је најбоље све испитати у Београду.

Истог дана санитетом је пребачена у УДК Тиршова на одељење гастроентерологије. Одмах сутрадан развија парезу лица. Након десет дана агоније, родитељи инсистирају да се обаве додатне анализе, јер је Калина сваким даном била све горе.

Након петнаест дана лежања на одељењу гастроентерологије, укључује се и хематолог и родитељима саопштавају да Калина болује од леукемије. Али њиховим мукама ту није крај, сутрадан их докторка позива на разговор и саопштава да Калина болује од акутне мијелоидне леукемије и то од најтежег облика, монобластне леукемије М5. Леукемија се проширила на централни нервни систем, ћелије су се нагомилале на фацијалном нерву, што је и изазвало парезу лица.

Истог дана отпочело се са хемиотерапијама и Калина из дана у дан постаје све веселија, а онда су као последица хемиотерапије почеле инфекције. Одмах по укључивању антибиотика Калина добија анафилактички шок, системску алергијску реакцију на антибиотик Лонгацеф и пребацују је на одељење интензивне неге, са којег се Калина враћа као победник.

Онда су уследили дани температуре, повраћања, крвавих столица, лошег апетита, смењивали су се антибиотици, антимикотици, добијала је еритроците, тромбоците, али све то није било довољно за њено оздрављење. Једна од најотпорнијих болничких бактерија настанила јој се на плућима, што је изазвало тешку пнеумонију, Калинина мала плућа су ослабила, дане је проводила прикачена за кисеоник. Доктори су говорили да дају све од себе и да су искористили сва оружја, али да њен организам мора да се пробуди и да се избори сам. 

И онда је једног дана Калина решила да покаже колики је борац. У њеној коштаној сржи почеле су да се производе нове, здраве ћелије, а болест је почела да се повлачи на свим пољима, али како се ради о најтежем и најагресивнијем облику леукемије питање је дана када ће се опет вратити. 

Једини начин да Калина потпуно оздрави и победи опаку болест је трансплатација коштане сржи. Овај компликовани захват изискује значајна новчана средства и неопходно га је извршити у иностранству.

Калина је већ са непуних осам месеци постала неустрашиви борац. Помозимо јој да победи бројке и статистике и да из ове битке изађе као победник.

За Калинин живот! Будимо хумани!

Помозимо Калини!