Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Јелену Грујић (2001).

Јелена је рођена 27.12.2001.године као 2. дете из уредно контролисане трудноће. На порођају долази до крварења на мозгу и недостатка кисеоника. Због хипотомије мишића и сумње на Даунов синдром шаљу Јелену на Институт за мајку и дете, где је урађен кариотип детета који је показао да је нормалан. Детету су одрадили многе анализе и испитивања и одатле дете враћају као здраво дете са препорукама за одлазак на контролу у саветовалишту за бебе.

После 6 месеци родитељи примећују да дете не може да седи и на њихово инсистирање отпочиње програм рехабилитације у болничким  условима у Клиничком центру у Нишу где постављају дијагнозу Церебрална парализа. Следи низ година дијагностификовања разних болести и стања. Примећено је да јој је оштећен вид (има хоризонтални нистагмус). Почела је борба са епилептичним нападима, пила је разне лекове, мењане су терапије али су напади били упорни и чести. Било је периода када је имала и до 30 напада у току дана, буквално се борила за ваздух. Сада их има 3 до 4 у једној недељи, доктори се и даље труде да пронађу адекватну терапију. Због јаких лекова које пије има проблем са крвном сликом, она има изразиту тромбоцитопенију ( веома мали број крвних плочица). Јелена има проблем и са жвакањем и гутањем, зато се храни само са течном храном и користи разне витамине и суплементе као додатак исхрани. Може сама да седи али је због наглог раста и тежине у пубертету почела да криви кичму (има и сколиозу и кифозу) и носи корективни мидер. Прави сама кораке уз придржавање одраслих лица. Јелена има ретардацију психомоторике, касни у развоју у великој мери али много тога зна само не може да искаже. Она не говори, споразумевамо се углавном посматрајући њене покрете и мимику лица.

Јелена је увек насмејана, умиљата девојчица. Захтева много неге, пажње и присутност нарочито због епи напада. Све укућане препознаје и игра се са њима на различите начине (грли, љуби, милује). Свог рођеног брата који је 5 година старији обожава и једва чека да се врати са факултета. Обожава шетње у природи, боравак у дворишту на чистом ваздуху. Воли децу и радује им се. Воли да слуша музику (дечију, забавну) и да сама производи звуке на синтисајзеру притискајући дирке. Игра се са играчкама које су јарких боја и које емитују звуке. Воли да цепа папир и кида у најситније комадиће. То је чини срећном. Ипак највише воли да је у друштву људи, да јој се прича и обраћа пажња.

Јелени доктори препоручују набавку ходалице у којој ће јачати мишиће и исправљати кичму, препоручују даље рехабилитације у бањским условима, свакодневне физикалне терапије. Потребни су јој витамини и суплементи као додатак исхрани. Она може много више да напредује али је Јелениној мајци која је самохрани родитељ неопходна помоћ других људи .

За Јеленину бољу будућност.

Помозимо Јелени!