Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić
prikuplja novčana sredstva za Nikolu Stakića (2016).
Nikolu po rođenju prevoze u Institut za neonatalogiju gde je zbog srčane mane posumnjano, a kasnije uz pomoć kariotipa ustanovljeno da ima Down sindrom.
Operacija VSD-a je obavljena u UDK Tiršova u šestom mesecu života. Već posle par dana je ustanovljeno da se na mestu gde je operisan VSD pojavila pukotina i da je ostala veća plućna hipertenzija, zbog čega je Nikola bio često u respiratornim infekcijama. Međutim, njega to nije mnogo sprečavalo, pa je on potpuno normalno napredovao, rastao, razvijao se, razumno pričao u skladu sa njegovim uzrastom, sedeo, hodao i bio hiperaktivno, veselo dete.
U martu mesecu 2018. godine primljen je na odeljenje kardiologije, gde je ustanovljeno da posle sedme upale pluća koje su se ređale jedna za drugom, stvorio edem pluća. Tada se znalo da se kateterizacija mora odraditi što pre. Mišljenje lekara je bilo da je on na sigurnom, da je bolje i da se sačeka kako bi se oporavio. Međutim 10. aprila Nikola je u majčinom naručju doživeo srčani zastoj i svi organi su stali sa radom.
Reanimacija je trajala oko petnaest minuta, a oštećenje mozga je nastalo kao posledica reanimacije, nakon čega je počeo da dobija česte i jake epi napade. Mesec dana je bio u komi. Kada se probudio roditeljima je saopšteno da je njegov mozak oštećen i da ce biti kao biljka. Pored svih muka koje su ga snašle, kao i posledice nedostatka kiseonika u mozgu, stvorio se Hydrocephalus i ugrađen mu je VP šant, traheostoma preko koje diše i aspirira se, kao i gastrostoma - peg preko koga se hrani.
Nikola je do sada već tri puta bio na ivici života i smrti. Uporno se bori i trudi za svoj život. Počeo je da gleda, prati pogledom, reaguje na zvuk, iskazuje emocije tako što plače ili se nasmeje. Kad mu priđe neko od medicinskog osoblja vidi se da je u strahu i grču. Od skoro je počeo da se opušta i pomera rukice. Ali i dalje ima spazam u nogicama i potrebna je fizikalna terapija.
Nikolino stanje se dosta popravilo u odnosu na to kakvo je bio na početku, što porodici daje nadu da će se on uz adekvatnu terapiju oporaviti. Nikoli je potrebno lečenje matičnim ćelijama u inostranstvu za koje roditelji nemaju sredstava, kao i za terapije i za aparate koji ga održavaju u životu.
Omogućimo da Nikola posle više od pet meseci dođe svojoj kući i svojoj sestri koja ga željno isčekuje. Od aparata mu je neophodan respirator, aspirator, pulsni oksimometar, ambu balon, boce sa kiseonikom. Potrebna mu je i finansijska pomoć za dalje medicinsko lečenje, rehabilitacije, medikamente, medicinski potrošni materijal, kao i za putne troškove i smeštaj jer je porodica u prethodnim mesecima imala velike troškove.
