Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић
прикупља новчана средства за Бојана Коцића (1971).
Бојан болује од Спиналне Мишићне Атрофије (СМА). Први симптоми болести су се појавили када је имао осамнаест месеци, а манифестовали су се у виду нестабилног хода, изненадних падова и прогресивним слабљењем и атрофијом мишица целог тела. Биопсијом мишићног ткива утврђена му је СМА дијагноза 1977. године. СМА је ретка гентска болест за коју није било лека. Бојан је као дете био на рехабилитацијама у Сијаринској Бањи, док су родитељи били у могућности да воде рачуна о њему и млађем брату који је такође боловао од СМА.
Ток болести је прогресивно слабљење мишића и губљење основних живнотних функција које води до потпуне парализе и смрти. Бојанова мајка је преминула 2007. године, а отац 2011. године. Бојан и његов брат су, као потпуни инвалиди, од тада живели уз помоћ три персонална асистента и услуге геронто домаћице. Његов брат је изгубио битку са СМА 14. октобра 2018. године.
Од тада крећу Бојанови велики проблеми који су га довели до тога да се обрати за помоћ. Не само да је изгубио и последњег члана породице, него је остао без адекватне помоћи асистената која му је потребна да би преживео.
Од јануара 2019. године, у складу са законом о персоналној асистенцији, одобрена му је помоћ само једног персоналног асистента четрдесет сати недељно, што га оставља потпуно самог и неспособног да чак принесе себи чашу воде, осталих 128 сати у недељи. Једини начин да преживи је да плаћа сам другог асистента, али није у могућности обзиром да живи од инвалидске пензије од које мора да покрије све остале рачуне, лекове, храну, гардеробу и остало што је потребно за најосновнији живот.
Иако је инвалид, Бојан се бави компјутерском технологијом помоћу помагала чиме се труди да настави да помаже у ширењу идеје самосталног живота особа са инвалидитетом. Док му је брат био жив, то су радили заједно, јер је њихов циљ одувек био да шире свест о потреби самосталног живота упркос инвалидитету.
Новац који би био прикупљен, Бојан би првенствено употребио за плаћање услуга додатног персоналног асистента који би му помагао када тренутни и једини којег има заврши смену и он остане сам. Асистенти су његове руке, ноге, глас. Без њихове помоћи Бојан не може да употреби тоалет, не може да легне или устане из кревета, не може ни чашу воде да попије.
Такође су му неопходна средства за набавку електромоторних колица и медикамената.
