Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić

prikuplja novčana sredstva za Draganu Đurić (1981).

Dragana je vodila normalan život uz povremene visoke temperature i spuštanje desnog kapka koje su je pratile do novembra 2014. godine kada se porodila sa drugim detetom. Posle porođaja, temperature su bile češće i išle su sve do 41 stepen, lekari su promene pripisivali umoru, virusu i padu imuniteta.

U julu 2015. godine usled jake groznice i temperature i visoke temperature, Dragana nije mogla da kontroliše desno stopalo. Lečena na neurologiji u smislu MS, vađen je likvor i MR glave. Primila je kortikosteroide u visokim dozama u trajanju od pet dana. Za vreme terapija pojavili su se plikovi po koži, ispala su joj četiri zdrava zuba i kosa je počela drastično da opada. Rečeno je da su u pitanju kontraindikacije, da će biti sve u redu i puštena je kući. Kada je stigla kući, usled visoke temperature hitno je hospitalizovana na Infektivnoj klinici, gde su joj našli upalu kompletnog trakta sa početnim stadijumom infekcije i bakteriju Boreliju.

Lečena je visokim dozama antibiotika. Nastavila je neometano da radi i testirala se tromesečno na bakteriju Boreliju. Svaki test je bio pozitivan i svaki put je pila lekove za istu.

Avgusta meseca 2017. godine stanje joj se opet pogoršava i na poslu počinju oštri bolovi u lumbalnom delu sa širenjem u obe noge sa izbijanjem modrica po nogama  Hospitalizuju je na neurologiji, gde je otpuštaju posle tri dana. U oktobru je hospitalizuju na Infektivnoj klinici i rade ponovo punkciju kičme. Nije nađeno ništa. Otpuštaju je kući sa obrazloženjem da je bakterija Borelija bila lažno pozitivna.

U spletu više lekara različitih oblasti i analize koje su rađene govore o mogućoj sarkoidozi, neuroborelijoziji, multipla sklerozi, sistemskoj bolesti, mijasteniji gravis.

Ubrzo zatim odlazi na banjsko lečenje, gde od terapija pada na štap i zbog ponovne visoke temperature joj prekidaju vežbe i otpuštaju je kući. Ubrzo pada u kolica zbog nemogućnosti hoda.

Dragana nema nikakvu vrstu terapije, trenutno je većinski deo dana u krevetu uz nenormalne bolove kičme i nogu na kojima izbijaju modrice.

Jedini spas je konzilijum lekara u Instanbulu, kako bi se adekvatno dijagnostikovala i dobila terapiju, eventualno stala na svoje noge. Za to su neophodna visoka novčana sredstva koje Draganina porodica ne može da priušti.

Dragani su neophodna sredstva za odlazak u inostranstvo na dijagnostiku, za putne troškove, suplemente, električna invalidska kolica i preglede. 

Pomozimo Dragani da stane na svoje noge i nadoknadi svojoj porodici ovo izgubljeno vreme!

Da Dragana ponovo stane na svoje noge! Budimo humani!

Pomozimo Dragani!