Humanitarna fondacija BUDI HUMAN – Aleksandar Šapić
prikuplja novčana sredstva za Vasilija Milunovića (2015).
Vasilije se od rođenja bori sa najtežim oblikom Westovog sindroma i drugim oblicima retardacije mozga, koje mu ne dozvoljavaju da bude normalno dete.
Uprkos svemu tome on je veseo i nemiran dečak i skoro uvek ima osmeh na licu, što sve koji ga pogledaju potpuno razoružava. Svoju mamu Draganu, oca Dejana i starijeg brata Strahinju najviše obraduje kada vide mali, ali ipak napredak u njegovom psihičkom, kao i u fizičkom stanju. On ih sve razume, zna gde mu je uvo, gde mu je nosić i sve ih pomazi uveče pred spavanje, ali još uvek ne može sam da sedi, da drži glavicu, da govori ili hoda, a verujemo da bi najradije trčao kao svaki njegov vršnjak.
Fizikalne terapije i lekovi koji mu kontrolišu epileptične napade su jedine stvari koje mu mogu pomoći. To je dugotrajan i mukotrpan proces, u kome on trpi i određene bolove, ali sve izdržava sa osmehom, kao da je i sam svestan da je to jedini način da mu bude bolje. Kada vide kakav je borac, njegovi roditelji dobijaju snagu da se bore za njega, da se raduju svakom novom danu u kome će Vasilije uraditi nešto što ranije nije mogao.
Na žalost, oni nemaju dovoljno sredstava da njegovo lečenje isprate u celosti. Neophodna im je pomoć dobrih ljudi, na kojoj su neizmerno zahvalni. Udruženim snagama Vasilije može biti samo bolje. Neophodna su mu novčana sredstva za tretmane matičnim ćelijama, operaciju očiju, fizikalne terapije, specijalističke preglede, medikamente, medicinski potrošni materijal, ortopedska pomagala, dioptrijske naočare, kao i za putne troškove i troškove smeštaja.
To je jedina opcija za njega i za radost njegove porodice i njegovog brata koji ga nestrpljivo čeka da se igraju, razgovaraju i rastu kao sva druga braća.
