Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић

прикупља новчана средства за Димитрија Врбанића (2011).

Димитрије је био потпуно здрав дечак, весео и живахан. Волео је да игра фудбал.

Његов живот се изненада променио 31.07.2016. године када је оболео од Трансверзалног мијелитиса - упале кичмене мождине. Све је кренуло као обична респираторна инфекција, али за само два дана, Димитрије је завршио на интензивној нези и борио се за живот. Трансверзални мијелитис је веома ретка болест која му је захватила целу кичму и довела до одузетости доњих екстремитета. Од тада је у колицима.

Његов опоравак иде веома споро. Али напретка има! Уз огроман труд, уз помоћ разних реквизита и бицикла за свакодневно вежбање код куће, електростимулације и специјалних вежби у насим установама и терапијама у иностранству, десна нога се већим делом опоравила. Лева је још увек слаба. Највећи напредак је учињен након терапија у иностранству, у Лондону и Салзбургу. Тада је Димитрије направио прве кораке (уз помоћ лонгете и штака). 

Због слабијег имунитета он не иде на рођендане, у биоскоп, позориште. Много му недостају његови другари из вртића и парка са којима је трчао, играо фудбал и жмурке. Али и поред свега, Димитрије је весео дечак. Он је борац који верује, као и сви око њега, да ће једнога
дана поново трчати, играти фудбал, возити тротинет.

Димитрије није у могућности да редовно похађа наставу, због физикалне терапије, медикамената које пије, као и због његовог слабијег имунитета. Међутим, он је паметно дете које разуме зашто не може да иде у школу са својим другарима, али не одустаје од чињенице да ће им се ускоро придружити.

Да би се његов опоравак наставио, да би што мање био у колицима, а више на својим ногама потребне су свакодневне интензивне терапије као што су електротерапија, кинезитерапије, терапија у базену и пливање, разне вежбе за сколиозу, као и ортотичка помагала, лонгете, појасеви и специјални улошци и ципеле за правилнији развој и ход. Такође, потребни су  и савремени уређаји и справе за вежбање, јачање и стимулацију мишића, као сто су Локомат, еxоскелетон и редцорд којих у нашој земљи нема. Због тога је неопходно да се лечење и рехабилитација наставе у иностранству. 

Учинимо сви заједно да се настави срећно детињство малог Димитрија, тамо где је једног дана заустављено у налету ове ретке болести. Помозимо да Димитрије и његова младост победе у овој борби за излечење.

Да Димитрије поново игра фудбал! Будимо хумани!

Помозимо Димитрију!