Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН – Александар Шапић
прикупља новчана средства за Марину Богосављевић (1985).
Пре операције, Марина је водила један нормалан живот. Увек полетна, насмејана и позитивне енергије. Удата је, живи у Лапову са децом и мужем.
Враћајући се са посла у вечерњим сатима, задобија јаке болове у крстима и стомаку. Као хитан случај примљена је на гинекологију у Клинички центар Крагујевац, где је дијагностиком утврђено да мора хитно бити оперисана. Марини је тада острањен тумор десног јајника.
Али, стање се после операције погоршава, а несносни болови у стомаку и крстима се настављају.
Два месеца каснија, Марину поново поново хоспитализују на одељењу гастроентерологије у Клиницком центру Крагујевцу, где јој је дијагностификован Улцероколитис, пети степен.
На основу свих даљих испитивања, утврђено је да има Слоw трансит опстипацију на рачун левог колона и изражени анисмус.
Маринин највећи проблем је што одмах након гинеколошке операције одстрањивања тумора изгубила сваку могућност дефекације, тачније од 2018. године до данас није имала ни једну столицу. Проблем решава вишедневним клистирањем са по две литре воде.
У мају месецу 2019. године Маринино стање се погоршава. Присутни су дискретни еластични едеми у пределу бутина, као и потколеница изразеним на боковима, затим дневне варијације у телесној тежини због хиперволемије око дванаест килограма, као и елефантијаза и изражени оток лица, затворени очни капци и отежано мокрење.
Омогућимо овој храброј жени, мајци и супрузи наставак лечења у иностранству како би насмејана наставила живот, вратила се обавезама, послу и својој породици.
У нашој земљи ова метода није регистрована, не налази се на одобреној листи Републичког фонда за здраствено осигурање Србије. Доктори препоручују убризгавање ботокса у пубуректални мишић. Стога је лечење неопходно наставити у иностранству. Марина је добила позитиван одговор од Универзитетске клинике у Ерлангену, која јој мозе помоћи везано за ову специфичну методу лечења.
