Хуманитарна фондација БУДИ ХУМАН Александар Шапић

прикупља новчана средства за Љиљану Гавранов (1979)

Љиљана болује од карцинома дојке (Ц 50.9 , Ц 79.5)

Проблеми су почели у њеној 25. години 2004. године. Од тада је ишла на периодичне контроле због високог пролактина и све је било у реду до 2006. године када на ултразвуку, а потом и на магнетој резонанци добија дијагнозу карцинома и предлог за обострану мастектомију са реконструкцијом и уградњом медицинских имплантата.

Љиљана одбија операцију и даље иде на редовне препоручене контроле у ИОВ у Сремској Каменици.

2007. године се дијагноза мења а Љиљани се и даље саветује обострана мастектомија.

Почетком 2009. године цоре биопсијом Љиљана добија прву званичну потврду своје дијагнозе која гласи „ин ситу карцином“ али већ тада је, још увек не знајући за то, била у другом стању са првим дететом.

Одбија предложен абортус и хитну операцију, рађа прво дете у септембру 2009 године, а друго у децембру 2010. године.

Налази након оба порођаја остали су исти, није дошло до прогресије. Љиљана је и даље ишла на редовна периодична контролна снимања.

Међутим, током 2014. године лезије у левој дојци су се нагло увећале и Љиљана се одлучује за операцију. Оперисана је у октобру 2014. године. ПХ налаз је показао да је у питању хормонски завистан мултифокални инфилтративни дуктални карцином леве дојке и један захваћен лимфни чвор у левој аксили. Препоручене зрачне терапије је спровела. И даље се контролисала периодично, по савету интернисте онколога. Никакве тегобе није имала.

Крајем 2017. године остаје у другом стању са трећим дететом. Током трудноће јављали су се повремени болови у левој нози и у левом и десном куку. Урађена је МРИ карлице, али никакве метастатске промене нису виђене. Трудноћа је, на жалост, завршена у мају 2018. године порођајем у 35. недељи трудноће услед асфикције плода. Након тога, на првој редовној контроли у октобру 2018. године стигла је нова дијагноза метастатске промене на левој карличној кости.

Започете су терапије леком нолвадеxом, а потом и осталим хормонским лековима који болест држе под контролом све до децембра 2021. године када се јављају болови у торакалним кичменим пршљеновима.

Крајем фебруара Љиљана постаје непокретна и принуђена да користи инвалидска колица. Започиње радиотерапија у циљу неутралисања бола, а потом и хемиотерапије, 8 серија АЦ и 3 доцетаxел-а. Стање се значајно поправило, али Љиљана и даље не може самостално да се креће. Очекују се контролна снимања, а након тога предлог за нове терапије.

Средства су јој потребна за терапију дендритичним ћелијама у Улму у Немачкој (потребне су две терапије које треба да покрену имуни систем да уништава малигне ћелије) као и за Томо терапију на клиници у иностранству где се врши циљано зрачење свих промена, а да се притом не оштећује околно здраво ткиво, специјалистичке прегледе, анализе, лекове, суплементе, медикаменте, као и за трошкове пута и смештаја у иностранству током терапија.

За Љиљанину победу! Будимо хумани!

Помозимо Љиљани!